Nedelja, Februar 13, 2011
Opet i opet
Evo sta me je nagnalo da razmisljam o cilju i svrsi-nedavno sam srela poznanicu,pet godina stariju od mene(napunicu 30 u aprilu).Kaze ona-Nisam se ostvarila kao zena i majka,i iskreno,sad vise i ne zelim.Sad zelim samo da zaradim sto vise novca da mogu sebi da priustim sve sto pozelim...
Gleda me u oci i vidim da to i misli,znam da se pomirila sa tim da nece imati porodicu,mada sam ubedjena da nije sve tako crno-belo i da jos moze da se svasta izdesava.
Danima sam tuzna misleci na nju.Na cinjenicu da (jos) jedna mlada zena,ne snalazeci se u ovom vremenu-prostoru-standardima-pravilima igre,odlucuje da se odrekne jedne takve mogucnosti...I sama sam prosla kroz to pre 3god.ulazeci u vezu sa muskarcem za koga sam znala da ne zeli decu.Mislila sam-ako je on taj,ako shvatim da zelim bas sa njim da budem-onda uredu...Srecom,veza se raspala i ima za mene jos vremena...
Ali,da li zaista ima? Vidim koliko je vremena proslo i kako ga nisam najpametnije iskoristila i hvata me blaga panika....
Znam,znam,vama koji ste stariji i iskusniji ovo izgleda pomalo naivno,ali isto tako poznajem i sebe...Pa sad-uklopi ti "ovde i sada" u pricu o prolasku vremena....Hm,nemam pojma,stvarno 
Plakaće gorko. Pokloni nisu baš dobar surogat međuljudskim odnosima. Ja sam se, bogu hvala, probudio iz prevare koju zovemo savremeni život. Laž vas, ljudi! Danas sam dobio sliku na kojoj mi deda lumpuje jer je oženi i trećeg sina, a meni suze jedna za drugom. Ludilo. Danas pola istog tog sela nema šta da jede... Oću i ja da budem deda, ali znam da nema sile. Za malce međutim još nije kasno. Pozdrav i nedaj se!
